Uskršnji otok
04.09.2008., četvrtak
Go west
Pretpostavimo da toliko volite zalazak Sunca da biste uradili svašta da ga što češće vidite. Zatim, pretpostavimo da biste voleli da vam je on stalno pred očima, makar na 24 sata. Po mogućstvu, uz voljenu osobu, dakako.
Da biste to postigli, potrebno je da idete za Suncem brzinom kojom Sunce beži ka horizontu. Računica je prilično prosta: obim Zemlje je oko 40.000 kilometara. Duž ekvatora. Obim duž 45 stepeni geografske širine, gde smo otprilike mi, je oko 34.600 km. Dakle, 34.600 km / 24 h = 1442 km/h. Bilo bi potrebno da se krećete oko 1442 km/h (oko 1,17 maha). To je brzina koju od šale može da postigne većina borbenih aviona. Dakle, kada se Sunce približi horizontu, poletite takvim avionom pravo na zapad, dostignete 1442 km/h, za svaki slučaj odete iznad oblaka i rumeni zalazak Sunca je samo vaš. Uz ovo znanje, potreban vam je brzi avion na iznajmljivanje, koja desetina hiljada zelembaća za gorivo (ratni avioni nisu baš štedljivi, a treba podmiriti i onog velikog koji bi dolazio da vam dopuni gorivo u letu) i jedan izdržljivi pilot, ili dvojica koja bi se smenjivala. I voljena osoba, dakako.  To vam je recept za 24 sata neprekidnog zalaska Sunca. Da ne pominjem što biste nadleteli npr. Bordo, Montreal, Mineapolis, Portland, Bajkalsko jezero i dva okeana. Verovatno bi to bilo najjače iskustvo vašeg života. Da li bi se isplatilo? Još kako.  |
